Pobusani ponedeljak: Šta treba uraditi na ovaj dan i zašto je poznat kao Vaskrs za mrtve?

Pobusani ponedeljak je prvi dan posle Tomine nedelje, odnosno, deveti dan od Vaskrsa. U narodu je poznat još i kao "Vaskrs za mrtve", dan kada se uređuju grobovi preminulih i kada se na groblja iznose farbana jaja.



Prema verovanju, na današnji dan treba pobusati, urediti, grobove umrlih srodnika. Narod kaže: Da se i mrtvi "počaste" i obraduju Hristovom vaskrsenju.

Ime POBUSANI dolazi od starog slovenskog verovanja prenetog primanjem hrišćanske vere, da toga dana, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice.

Na grobove se donose jaja za svakog preminulog člana porodice, prijatelja… Jaja se dele i sirotinji. Običaji su međutim razlikuju od mesta do mesta - neko nosi preostala uskršnja jaja, dok se u nekim delovima farbaju odvojeno za taj dan, na Svetli ili Istočni petak - prvi petak posle Vaskrsa.

Na grobljima se pale sveće, uređuju grobovi i sveštenik služi parastose i pomene za pokoj duša preminulih.

Zato je u narodu je taj dan i poznat kao "Vaskrs za mrtve".

Običaj je da se jaja stavljaju na grobove uz praznični pozdrav: "Hristos vaskrse", a u nekim krajevima se i tucaju o spomenik.

Organizuju se i litije za umrle i poštuju običaji kao i na zadušnice, iznosi se i hrana.


Molitva za upokojene


Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.

I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.

Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.

Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.


Veruje se da je ovaj običaj najpre nastao u krilu ruske crkve, odakle je, verovatno, došao i u naše krajeve.

O njemu je pisao još Vuk Karadžić u svom rečniku u kome kaže da se kod Srba ovaj ponedeljak zove i "Ružičalo" jer ljudi tada pored grobova sade novo cveće (ruže, pa odatle "ružičalo"), ali i "Družičalo" jer u narodu postoji običaj da se na današnji dan momci i devojke okupljaju i druže.

Naime, "valja se" da se danas na nekom pogodnom mestu okupe prijatelji, da se igra, peva i zabavlja. Treba uplesti nekoliko venčića od vrbovih grana i nositi ih u kosi, a ko se kroz venac poljubi postaće pobratim/posestrima za tu godinu. Ili tako bar narod veruje...
Share on Google Plus

Astro sajt: Info

INFOrmacije i saveti za ljude otvorenog duha.
    Blogger Comment
    Facebook Comment

0 коментара:

Постави коментар